JA SAM KRIV ZA OVIJA RAT

         JA SAM KRIV ZA OVIJA RAT

        Jedu ljudi tekvojete. Ne znaju kvo je mandža a kvo govno. A znaju da od govno ne mož' da bude mandža. Pa, si pa, jedu takvojete bez leb. Možda bi i manuli da jedu takvojete ako bi im neći kazal berem dvaput da ne jedu toj što ne trebe da jedu.

            Čitam novine i pisuje jed'n tak'v Alamanjin jede govna mesto mandžu, jerbo mu još nesam rek'l ni ja ni neći drudji Srbin, da ne jede takvojete i tekajete nego bolje da jede punjene popošće sas kokošinci. Nek vidi kvo je blago a da se ne oljuti jer belćim Švabe i Turci ne jedu ljuto, da im dupe na l'cka kad seru a oni mlogo često seru poviš nego što mož da izedu. Toj je čudo kolko oni mož od jedno jedenje da iseru. Izedu ložicu a iseru panicu. Izedu č'čkalću za zubi a iseru cepenku. Izedu kokošinjak a poseru govedžo lajno.

            Vidiš, tijajete, Gešler je na Švabe najglavan, golema glava, i on orati sas ostali, kvo če se raboti po Jevropu. Kuj če kuga da bije, kuj če kome da jebe mater, koj če na kuga da nadvije, kuj če kome i kakvo da prodava i takvojete. E, on orati ovaka:

            - Ja nes'm kriv što su se stepali Srbi, Turci iz Bosnu i 'rvati i razjebali državu nego su oni za toj krivi.

            - Jel, teka. Teka!

            - Pa dobro, nane ti ga nabijem, Švapsko! Jeli ti nagovori 'rvati, da praje državu, da poturčeni Srbi nesu Srbi nego Muslimani, pa i njim trebe država, munem im ga maće. Pa jel ti nagovori Engelezi, Vrancuzi, i drudjivi drkadžije po Jevropu, da se Srbi sile, oče Golemu Srbiju i da trebe da ji tepate zajedno sas Amerikanci sas raketle i sas avioni i kamioni. Neli ti prvo zajeba Rusi, zavalije, da trebe u tvoju državu da žive svi Švabe a koji nesu Rusi da se odvoje i prave države koje mož da premočaš čim ga izvadiš? Neli ti nagovori Bugari, Arnauti i drudji da ni ne davaju da proodimo kroz njinu državu? More da ne mož ni po našuvu državu da idemo kako trebe.

            - Jok, moj bašta je kriv! Neje moj Bašta nego Ja sam bre kriv za ovija rat! Ja! I znaš li zašto, e zini pa ču ti kažem, usta li te, zabolela!

            Rekoli vi ja, kadno oknu birov, da mi laznuše studeni brobinci niz grbinu i rekoli vi da če gadno da bude? Reko, ali džabe, kad nema kome da rečem. 

            Rekoli vi da mi se pričini, da vido deda Dušana, kako ćuti i kako vido selo, kako zaraslo u travoljak? Reko ali džabe, vi neste toj mogli da pročitate jerbo neje država imala pare za vrljanje zbog moje pisuvanje. Ja nes'm imal kvo da rabotim pa se zamlačujem sas pisuvanje. Ovija drudjivi bolje pisuvali.

            Pisuju kako su Srbi pametni, kako su bre bogati, nikoj im ništa ne može, jaći bre mož se tepaju sas svakoga. Samo neka neći dojde odma če mu jebu nanu naninu. Ima ga rasture ko Murdža krstinu. Če ga izrčkaju ko srdit mačkolja. Če ga izbodu ko štrk žabu. Jel teka pisuvaše, el neje teka?

            Takvijajete napisaše knjidje, isprodavaše ji, puravelnici im dadoše pare, a ti Joco, kuj te jebe u dupe! Ti ne pisuješ kako trebe.

            Kad se cel svet stunti na Srbi, kad počeše da pucaju Amerikanci e ajde Joco i takvijete da se tepate sas Jevropu i Amerikanci, oni sas raketle a vi sas pušće. Onija kuji su davali pare kako da se pisuje če sede da dočekuju Srbi koji pobegnu, jer več predvideli da če da begaju Srbi otud-ovam. Epa, ne mož toj teka! Didu, da se tepaju onija koji su pisuvali kako trebe da se kurčimo tam, pa neka sa pisuju kako oče. A Joca i takvi neka sede da čuvaju dom i vamiliju od naši kurjaci. Tepajte se i jebite si mater kolko očete! Neste slušali pametni nego tupani kako tupaju. S'g se čuknite u tutulunu da vi dojde pamet iz dupe u glavu.

            - Ja nes'm veroval da če ovaka da bude! Mislil sam, bre, ima medžu Srbi neći koji je pametan, pa če ni razvade sas Švabe da se ne tepamo po treći put. Ali jok, ko da ni neći navrlja cigansći pepel u dupe. Skaramo se sas svi na svet, pa se svi sabraše da ni se otepaju. Što če ni se otepaju što če ni bre sve potepaju. Mi smo mislili, a ne mož ni ništa. Imamo si leb i sleb, i kvo da oblečemo ima sas kvo da se ogrejemo, mož ni se private. Ali jok, udariše ni oni nitnu. Neče samo leb i sleb da zapiši duduk. Udariše ni nek'v jembargo li je, ćecam li ga. Pa ne mož da se prdne a da Amerikanci ne čuju i ne vide. Gledaju ni kvo jedemo, kude seremo, kada se jebemo. Ne mož' da se skutaš ni podzem, jeba mu nanu, švapsku - razvrevuje ga Nikola maćedonac.

            - Priča ja, ali nema kuj da sluša - veli Joca.

            - Ja sam bil na Solunsći front. Dobro, bre ako nes'm ja bil, bil mi deda. Jok, ti si bil. Nemoj molim te pa ti da  mi sa prodavaš jajica za burbrezi. T'g se znalo sas kuga se tepamo, za kvo se tepamo. A i pomagali su ni, da si ne čepimo usta i Vrancuzi, i Engelezi i Rusi i svi. Pa bre beše pogolem glad, moruznica i kačamak, kakvo meso kak'v kurc, beše nek'k'v vojničći lebac ko creputinu da glodžeš pa beše blag. Djinuli smo ko poganci, ali bre okamo, pojemo i djinemo. Ovoj sa! Jebi ga u dupe! Ovoj sve poblesavelo! Sve bre bega u šumak da se skuta da ga ne mobilizuju. Mi smo begali na vront ovoj sve bega otud.

            Široka livada. Legli otkosi dokle ti oko dopira. Sade još po nekoji neje okosil pa sviri li sviri ostrilo. Pod blagun'c prisad Velko nakovuje kosu. Čuka čukče ne od'njuje. A Stojan Lilko se raskrečil nad otkos pa sviri on a sviri i kosa. Pada rastavičje, trava lucerka, detelina i zvezdan, jedno prekodrugo. Gde je štrapal ko kamion kad je proš'l. Poznavaju se stupaljće od op'nci broj četirijes i sedom. Miriše zelena trava pa glava boli. Dojde ti da legneš u travu pa da se napaseš ko Bulča i izvrneš u ladovinu pod orej da planduješ. Ovčice pešes brava zamrtele se u vrbak i čuješ ko se protrisaju, pa drnkanje klopatari. Zezaljće ga usitnile pa nema kude. Ozgor sl'nce zapeklo pa ne mrda. Putpudaljće pupkaju i trče kroz isklasalo žito. A drpkalao se oglaša počesto.

            - Drp-drp, drp-drp - čuje se iz Lisičak.

            - Sip, sip, sip - iskreka sipkaljća - izgleda pa če pada ćiša. Ispegnuti volovi puaju na mušice kroz krošnje što im vrzali da ne jedu strukovi moruzu. Skrcaju kolečće - Mika šparta u ]icinu livadu. U Rid drnka zvon'c na krave. Deca što ji čuvaoše nabila se u bunker i pucaju.

            - Pup, pup, pup - gotov si - oka Kalajče.

        - Krrrrk, krrrk - puca iz šašku Zune - ja sam te prvi utepal, što ne legaš kad si podjinul.

            - Neče da bude dobro, deca se igraju rat - vrevi Pejča.

            - More ne jedž govna - narani ga Borića.

            Nebo iscibrilo ko mače iz rasol kad izlezne. Okruglo ko lopta plavo pa dojde šplovirano. Sade nad Burču oblač'k ko pramen vuna. U Vrbje kreka zmija u vrbak. Gore nadi selo natkvesila se planinčetina i nekako mi miriše na zlo. Nema, nema pa izječi a niti znaš odokle niti znaš kvo. Iz Colin prisad bupnu prezrel prisad vodena'c.

            Naš Čoma, prvo kopa sas nodje okol' dud pa diže nogu ta ga zamoča. Pa podiže glavu komto Burču i Krs' i lavnu nakratko. Neznam dali mi se učini eli stvarno ko da nekude poče da zavija kurjak. Ajde, pričinjava mi se, reko.

            - Eeeeeej! - oknu neći od Krs.

         Odječa planina od Redak komto Drmbinu livadu i Bukavicu. Pa se još poviše utiši.

            - Čujete li breeeeee! - suknu se ko besno kuče nekva glaseterina odi Krs'. Ja se sebnu. Gorčivljak se sm'knu niz gušu pa pripeče dole kude željud. Niz mišku mi laznuše studeni brobinci. Ja se ustreso a srbeška me uvati pod mišće i til te vanu da se češam ko da sam, nedaj bože, nagazil na sugrebi.

            Čujem nešto se podmuvkuju i š'pču.

            - Izgleda mi razmirica - prežilavi ga Žulja.

            - Kuj je s'g na red u dupence ga mrtvo jebem - pljunu Boža Lenćin.

            - Naši i naši - mlcnu Milisov.

            - Kuj je pa i drudji bil, nego naši otud, naši odovud - misli se Velja Živanin.

            - Bre, Velje - kako ti toj razbiraš, kaži ni ima li još neka druga zevnja ko ovaj našava, pa da se sas nji bijemo - veli Borko.

            - Čestito si ga Bore, kad se ništa ne razumiš - odvrnu mu pak Velja.

            - Ima Bore i toj pogoleme zevnje kolko voliš, kolko ti kur'c oče. Ima još na svet i pok'svetni i poaltavi odi nas. S'g se eteti sabrali svi protiv nas i pomagaju drudjivi našivi da se tepamo a oni če posle da dojdu da ni doakaju.

            - Malecka li je planina da se pokutamo ne mož' ni sas šibicu najdu poplanin. Kad se munem u gabrak mož' da mi se privanu ponisko. Još da imamo nekoje topče ima ji izrčkamo ko srdit mačkolja - veli Borko.

            - Mož' mi njim da se privatimo ponisko Bore. Oni ne trebe ni da doode ovdek ima ni gadžaju otud preko more. Puknu jednu raketlu i otidomo svi u pizdu materinu - raspravlja se Velja Tozin.

        - Jebaga bre, odi kvo je taj raketla? Ko da je popametna odi čoveka - pak zakokrdžuje Borko.

               - Pametna li je, neje li, neznam. Ali sve mi se čini če ni zaprže čorbu - veli Sulja.

           - Cijuuuuu ... - svirnu kamen nadi glave, svi se slagnuše dozem, a on puče u Kulakov pendžer - Prepelevča gadža gugutku.

              - Ja se vala usra odi kamen a kam li odi raketlu - proš'pča Borko.

            - M'š u pizdu materinu - popcuva Ziza - grabnu pračku odi Prepelevču i vrlji ju na plot.

            U zadrugu rekoše stvarno razmirica ali mi se neče tepamo nego če se tepaju naši Srbi koji žive u Bosnu sas R'vati koji tam žive i sas Srbi koji se poturčili, Muslimani li su, Moslimani li su, jebem li im mater. Samo naši sami a na nji pomagaju i Alamanji i Amerikanci, i Engelezi, i Vrancuzi i Turci, i Talijani, i Šivtari i Bugari i jebem li ga koji još neče. Oče ni zaprže mandžu bez tl'can piper. Oče ni Amerikanci prejebu, mater li im mrtvu jebem. Gori bre nego Alamanji. Vele teka potepali, dibidus za džabe još nekolko države. A Rusi, kvo oni dzubruju. Boli nji čuk za Srbi. Ako teka ni i trebe. Mi smo bre budale. Klemo se u nji goljaci i ispičuture a oni se braća, bradva im glavu odsekla, kurče na mojega. I oni če pračuju vojnici da se tepaju sas nas. Za drudjeve budale mi jasno ali za nji nikako. Dali su ćoravi da im već igra mečka na vrata. Skoro če da jebu čvorka. Alamanji dobiše rat bez metak u dupe im ga nabijem. Sas nji Austrisći poklisari znaju kvo je demokratija. Što neći pametan ne izdzrne iz grobišta i da im pokaže kvo je toj.

            Ajd sve toj i da razbereš ali našivi pa zajebaše i Pirotsku babicu. Ko da su se na dupe radjali. Cepe našu zastavu, glavu si dabogda scepili. Ako ti se ne dopada vlas' jebi mu mater ali država ako ti se ne dopada onad se sam jebi u dupe jerbo za nikakak'v kurc nesi. Treba te obese na prvu zagradžu a neje na badneru pa da visiš. Oče da ni namale. Straa ji od nas. Če tepamo Turci, Arnauti, če tepamo Bugari - pa če tepamo pa ono kako. Jok če im obrnemo dupe da ćecaju kolko oče. Epa, neče ga više isprde. S'g vala treba da im ga iznabivamo maće za sve što su ni učinili od Kosovo navam. Treba da se istrebe govna. Da se potepaju skotovi. Toj neje za demokratiju. Toj je za ubivanje. Vele neje kriv narod nego krivi njini političari. Jok kriv mi kurc. Ko da sam ga ja pravil eli Arnautin. Arnautin je dobar samo kad je mrt'v. Ako ima Boga, a čini mi se da spi negde u ladovinu, nek se malko mrdne sas dupe i nek obrne tevterče. Nek vidi kvo piše u njeg. Nes'm mu ga ja pisuval. Ovija ovde nazem što se izdavaju za boga najviše ni zajebaše. Ču li kvo veli:

            - Nedaj bože da Srbin utepa nećega na pravoga boga. A Srbina mož da tepa koj oče. Zajebi bre tuj politiku. Udri, nane mu ga, sve pored pa i njega, tija ni dobro ne misli. Ako veruješ u boga, veruj i krsti se kuj ti brani ali ne nagovaraj drudji da djinu zbog Boga, čini mi se neje on teka rek'l. On je raz'pet zbog nas a ne trebe da mi budemo raz'peti zbog njega. Čitaj kvo piše u Sveto pismo ali i izmedžu redovi. Vidiš li kvo pisuje u njihov Kuran, turim ga na kur'c. Eli slušaj kvo priča papa, papnem mu ga majke mrtve. On je ovdek da zamenjuje Boga. Kako pa da neje. Bog zamlaten pa mu dal da deli pravdu i krivdu kako mu prdne na patku. Na onakvog starčuljetinu izlapelu i bez mozak da dadeš vlast pa toj ni djavol neče da uraboti a kamoli Bog. Ako neje teka t'g ni je i Bog zajebal. Zatoj ne treba mlogo ni na njeg da gledamo. Ali ti smita neći ne trpi ga, jebi mu mater na brzinu. Nek se on vata za glavu a neje ti. Mora se promenjuje zakon. Za oko dve oči, za zub cela vilica. Sila bate boga ne moli. Udri čim ti pomisli loše a kam' li pa kad vidiš da te jebe u zdrav mozak. Toj je demokratija. Kuj je pojak od odredžuje kvo je pravda. Ne misli na Boga, on je dobar, sve ima da ti oprosti. Kako veli naš narod: - Ako te neći zajebe a ti mu oprostiš bog če njega da kazni, ako te zajebe dvaput a ti mu oprostiš bog če kazni i tebe i njega, a ako te triput zajebe i ti mu oprostiš triput e t'g treba samo teb da kazni k'd si altav.

            Niz malu protrča Caća. Vrlji čivte i sm'gli se niz podselo. Ko da pronese nešto. Ostade smrad po njega. Ljudi se udžakoliše.

            - Ti da mu vika roda jebem videja žabu pa se uplašija! - lupnu jed'n Zaplanac što stoješe tuj na stanicu.

            - Ma kva žaba, jebala te u dupe, vidiš da trči da kaže što Turci došli u Bosnu pa se tepaju sas naši - odvrnu mu Lazička.

            - Aaa, teka li je u dupe im ga Bugarsko! - pak odvali Zaplanac.

            Ovijajete beše pcuval na Bugarsku granicu, dok bil u vojsku, mater na Bugari pa ga prekomadovali na Talijansku granicu. Vojnici ga zajebavaju pa mu vele da pcuje Talijani a on se nakraj predreši i oknu:

            - Talijani, Talijani nanu li vi Bugarsku jebem!

            Puklo leto ko zelena šišarka. Avgust, mesec, ko peraška. Žito isklasalo pa se prelivuje ko rujevina ujesen. Bulće se crveneju, žl'tenica ž'lteje. Piletija se upojala, bubaljće se ucvrčale. Ista piletija, iste bubaljće, ista kučetija u cel svet. Naš ćosovac i njin ćosovac se razbiraju a mi se na razbiramo. Naše kuče laje ko i njino i razbiraju se a mi se ne razbiramo. Naše bubaljće isto poju i cvrče ko i njine samo se čoveci prave da ne razbiraju jed'n drugoga. Mi mislimo da svi trebe da vreve po Srpsći kako bi se razbrali kvo očemo, oni ne misle teka. Oni oče mi da vrevimo ko što oni vreve. Tutumčesto, mrčuljesto, načurljikavo, takvojajete nikakvojete. Izmrmulji ga pa se udri u glavu kvo ti reče. Oni bre numeju ni da pcuju, samo onojete porka madona, jebala ji madona u dupe, jeli samo psuju sortu, ma ni pcuvanje im za nikakav kur'c neje. Mi bre ga kad popsujemo da se dobro zamisliš kvo ne možemo da psujemeo a neje kvo možemo. Sve pcujujemo i na kur'c kačimo. Njim sade ostala pcuvanje onojete pizda ti strinina. Žensko pcuvanje brate a naše bre muško, tvrdo.

Znaš li onoj kad se nadpcuvali Rus, Bugarin i Srbin. Izlezne Rus pcuje pet minuta pa nezna više. Bugarin pcuval petnajes minuta. Srbin pojde na binu da pcuje pa se soplete odi mikrofonsku žicu. Pa zaredi da pcuje pored, i kuj organizoval priredbu, i kuj setil za takvojete, i kuj turil mikrovoni, i kuj turil zvučnjaci, i kuj napsial plakatu i pcuval pola sat. Pa izleze i pituje dali može da počne. Jok, rekoše mu već je pobedil.

            Život ti je da ga jebeš, ko stovna. Padne te se stroši i samo drška ostane jerbo je ona najtvrda. Teka od cel život ostane samo kočina, pa i nju pceta iskopaju i oglodžu a bogami i pojedu. Na kraj sve ispadne pčešljak. Možeš da se rodiš u gazdinsku kuću, i u štalu, i u kočinu, i na pojatu, i na trljak, isto te žilavenje čeka. Žilave ti ga dok ne skapeš. A posle ti džabe da se apeš za dupe.

            - Ja sam Jovča, sin na Velju Živaninog. Poznavaš li me?

            - Poznavam te kurc! - ko da ja svi poznavam pa samo još i teb trebe da poznavam.

            - Kako me, bre, ne poznavaš! Poznavaš li Velju Živaninog i Dušanovog. A dušana Mininskog, Pejčinog. A Pejču Stojanovog a Stojana pa ]irinog. E, tija je bil sin na ]iru ovija pa na Nikolu, što se doselil iz otkude Cvrljiško, selo Drajinac.

            - Znam, muda Marjanova. Kako pa da ne znam. Ti si mi bre na šurnjajinu, jetrvu na sestričinu deveričič.

            - Potrevi ga ko s prs u dupe.

            - Da neje tvoja baba na teb baba a moja baba na men baba, jeli pak da su moja baba i tvoja baba dve babe.

            - B'š teka!

            Spotaknuše ga jed'n drugome, te mater, te baštu, te tetku, te strinu i stepaše se. Au, zamalten narod. Nema gde silu da iskara. Ko volovi kad riju. Kolko da kopaju sve im u šiju padne.

            Os'vnul d'n ko Veligden. Izlezlo sl'nce nad Blagovesti pa ni senća na čoveci nema. Ali ne peče, neje ni žega, neje ni zima. Sade toplačko. Da ideš na košuljće, može i kratće gače. Nigde oblačak na nebo. Ono šplovirano. Vetar se ućutal i samo nema, nema pa ga proladi ko sas dušu kad dune. Travće izlezle na sl'nce, naredile se prekaj plotovi i učuljile uši komto nebo. Žl'teju se, crveneju se, plaveju se i mandaju ovag-onag. Podickaju glavu uvis i čekaju kada če da na nji sleti neka peperuga, pčela, mušica. Pčele se uzučale i ne obrtaju se nazadačći da vide kude su bile, sade lete napred. Brobinci trče ko pred oblak. soplitaju se odi travće, laze uz slamće, uz drvja i korenje. Nose, nose i boga odnesoše u brobinjalo. Nemaju k'd da se odmore. Peperušće ko perašće litkaju natam-navam. Pa se slegnu ko pleva odi pčenicu na neku ločku pa se vidiš razlete ko da veješ žito. Ripaju skokutće, popci, i razne bubaljće po nekosenu travu. A travće, božja milina. Božje ubavilo. Raj. Zeleneju se, plaveju se, pa ce pricrveneju pa se užl'teju. Pa neznaš koja boja neje. Kakvugod da zamisliš boju takva travka ovde i raste. Pa do travće livada, do livadu šumak. U šumak pečurće. Nakrivile šeširi ko što smo u vilmovi gledali Merksikanci. Prosto ti milo, milo pa ti dojde da se na ovakvo ubavilo razvikaš. I teka da vikaš pol'gcka bez sl'ze. samo da ti se meša tužno, ubavo i gorčivo u gušu. Da se topi i niz čovečak slazi komto srce. Tuj legne pa tišti. Tužno, teško a ubavo i meko. I t'g ti se u pamet uvrže sudbina. Pituješ se, za kvo si se rodil, i što trebe da mreš. Što sve teka mora da bude. Moglo li je bolje, jeli je ovaka najbolje ko što je b'š bilo. Zamisliš se. Zagledaš se u sl'nce ono ti izlaze svici na oči, i padaju č's tam, č's ovam. Sl'nce požmirkuje, i pol'k se uspavljuješ. Trava miriše i b'š ti se prispi tujete u šanac prekaj put. Neje u krevet nego tuj pri put. Još i da se napiješ vince pa da se rastopiš ko vosak na sveču i kapeš teka nazem. Zevnja miriše. Ali neje na vlagu nego na oranje, ugar. Bože, kuj veli da je raj negde drugde no ovdek.

            U tak'v jed'n d'n vido i Milku.

            - E, jebemti život bez rećiju. Jebemte sirotinjo. Jebemte živote. Jebemti ovija d'n kad se rodi.

            Kad ju sreto, ko da sreto vilu. Ma kakva vila, vila Ravijojla. Njojni se dronci smeju na mene a moji na nju. I kosa mi se smeje i mustači, i trepće i vedže i nokti na prsti. Gde se zagleda Jovčo, u glavu te blesavu. Gde se zagleda Milće u pamet te tvoju. Toj neje bilo od boga el' slučajno. Toj mora da je djavolska rabota. Bre, pamet ni se vrza. I toj što malko imaosmo izvetreja. Manu ni pamet, manu ni sram i ak'l. Nasrnumo jedno na drugo, ko nedaj bože ovce na krušće. Ne mož' da odvarkaš jedno od drugo. Kvo mislim, mislim odi nju. Kvo s'njujem, s'njujem nju. Ona men, ja nju. Ona me rani sas gledanje a ja nju pojim sas ruće ali bez vodu. Ne trebe ni rana, ni obleklo, ni voda, ni sl'nce, ni mesečina. Znal sam da ovaka neče na dobro da izlezne. Pa reši da se manem odi tuja djavolsku rabotu. Da zajebem sve. I teka napravi. Oseveri se i pobego u svet.

            Eve, sa pa sedim na livadu i mislim se.         

            Vele, kad sanjuješ ...

            A oratil, a ne oratil isto mi se vata.

            Kakvo da ti rečem, neznam dali ču potrevim. Znam ga pa ga bogami i neznam. Onojete što znam tojete je sigurno teka a onojete što neznam, kuj ti ga znaje. Veliš kako je toj bilo? Pa jebem li mu mater dali je b'š teka ali beše. Da ti pričam od kako ga ja znam. Pa eve ovaka.

            Bašta i mati su mu bili odi dobru vamiliju. Bašta iz Mininci a mati iz Pašalinci. Nikoj u vamiliju neje umrl niti podjinul pre vreme. Čini mi se samo im jed'n brat na matertutu umrl odi zatvor - neje mog'l da ide ponadvor. U toj vreme toj je bila golema boles. Naduješ se ko pupunj'k i crkneš. Ne mož' ti pomogne ni pop Čea. Samo trnakop je lek.

            Ono se belćim rodi k'svetno, neje mu valilo ništa. Obe ruće imaše i obe nodje. Glava, mešina, oči, uši sve kvo trebe. Ali kako zinu na svet ne prestanjuješe da vika. Rove d'nju, rove noču, usta ne zatvara. Dali jede, da li ne jede, dali moča eli sere ono vika usta na zatvara. Vodiše ka kodi doktori oni vele ništa mu neje samo trkleto. Vele ima klinovi u mešinu. Kvi klinovi, leb mu jebem. Cel' d'n ga teteće ljuljaju na njivu, celu noć ga mati noseše pri doktori. Nakraj u Draginac ga nekakva baba napoji sas nekvo te se jednuš oćuta. Od t'g navam se više neje ni čulo.

            Proodi u tuj godinu i toj na sred sokak. Tićem se ucvrkaše žene - proodilo dete. Posle ide u školu tuj u selo do četvrti razred pa u Koritnjicu. Učitelj se valeše sas njega. Ubavo pisuje, vrevi, znaje tablicu mloženje i delenje, znaje oduzimanje i sabiranje naročito. Bogami sabiraše jajca po polozi pa prleše. Jedino beše trkleto te mu se merka neznaje. Odi druga deca se razlikuješe i po tojete što nikad nesi mog'l da mu vidiš da mu cinka visi podi nos. Nikad neje išlo m'škavo eli da rečeš umočano.

            Bogami i poraste ubavo dete. Izr'ga ko burjan.

            Mati mu celi d'n orateše.

            - Ne muaj se, sinko, po tudža sela, ne doodi u sred noč, ne tepaj se sas drugari, ne jedž u svaku kuću, begaj odi kamenje i tojagu, ne vrljaj se po šumak če utepaš nekuga. Ne kaškaj se, ne uzimaj ni k'd te nude jerbo kuj ga znaje kako če ti toj naplate. Ne muaj se po šumaci i guštaci da te ne izedu zmije jeli pceta. Ne karaj se sas nikoga odi karanje nema spas. Triput premisli a jednuš uraboti.

            A jok, vrevi li ona eli konj prdi? Ovijajete sve ko zajinat. B'š kako ne trebe. Sve naapoko. Bije se, sunoč ne dododi dom, kara se s ljulji, trkletuje, mua se po braništa i tudže livade. Jebe mater na kuga stigne. Ne sluša nikakve orate. I odom pobeže.

            Mlogo ološaje. Napraji se na nikakvo. Dobro na čoveka ovakajete ličeše i toj dobro ličeše ali sas drugoto ga prekara. Odjednuš poče i da pije. More neje da pije, stoka pije ono poče da loče. Kvo mu bi nikoj nezna. Nikom ne kazuje i d'n dan's neznam. Postaračći ljudi ga zapitujuše kvo mu je, što poče da piješ, jok tija ne vrevi. Mislili smo ajd možda se momčurljak zagledalo u nekoje devojče pa ga ovojete možda neče pa mu muka. Navadžisuvaše mu natam na vam, ide muka ide nevolja, jok. Dan's počne sas jedno da šeta do kraj korzu skara se s njega. Pa moraju devojčetija i da begaju odi njega.

            Na jed'n Veligden, zgleda se sas Jovanku, od Peru albatina. I ona beše takvajete ubava ali si neje iskarala oči. Ali ete belćim njemu zapala za oko i odeše teka malko smiren sas nju nekolko nedelje i tićem se jednu noč upucaše. Učuka se tupan i pade nevesta. Bi svadba, okanje, pijenje, dva-tri d'na orlecaše i misliš sve je ko što trebe da bude.

            A, jok. Odi t'g pa navam što je bilo bilo je.    

            Kad naprajiš pakos u svoju vamiliju, što nebi i na drugoga?  Ta i Pera.

            - Para, Pera, perušan, turi dupe na nišan, da ga gadža kapetan! - trupče sas nodje i oka Bena.

            - Ja ču ti jebem mater, ako toj ne izlezne na takvojete! - veli Radisav na Lenku.

            - A, ako ne izlezne, t'g ču ja teb da jebem mater - veli mu Lenka i podboči se sas laktovi na kl'k.

            - Jebaga tetine! - reče Taza.

            - Vidiš li prijateljice, ja sam ti već digal nodje ozem, spoturam se komto crnu rupu još malko i ču ga zaglavim - razvrevuje i žali se zavalija Tocko na prija-Olgu.

            - I men eve visnule nodje preko plot, nema kuj da ji digne da si pročukam pasuljište. Ti kvo napravi načuka li pasulj?

            - More, kurc sam ti načukal, kad sade pasuljište nigde - zrno pasulj! Sušna godin u dupe ju jebem! Oskubavimo se ovuj jesen!

            - Ima ni zimus sviri dupe od pasulj, ko žetvarska stovna u slog a mi če se cepimo ko šifonsće gače, od smejanje

  

            - Vino je mirno u bure, ali k'd ulezne u glavešnjor ono poblesaveje. Zatoj se varkaj od njega i puštaj ga da projde prekaj tebe. Nek si drudji jedu njino a ti si jedž tvoje. Ali videl li si da vuk ide u gradinu, jok brate, nego u trljak. Teka i čovek ne mož' da projde pri kavanu a da ne svrne ber na jednu gl'tku. Samo kad se volovi kupu u reku na žabe duša izlazi. Te i ti. Ako već piješ ne gledaj u čašu nego u ćilaš. ]ilo vino tam'n da ripneš do ćeremide. Sas dve ćila ima da preripiš ižu a sas tri ćila če dovatiš oblak. Ako pipneš tam nešto meko - toj su muda na Kraljević Marka. Znaš li kako je on pil: sas lavor. I toj pola on pola konj. Kad stisne drenovinu od devet godine iz nju poteče voda. E, vidiš li ti, kvo može vino da napraji od čoveka. Da neje čovek nego gorun, ma kak'v gorun, planina bre, ko ovuj našuvu. Pogle nagor. Jedva vidiš vr'. Marko Kraljević kad si bričil muda, jednu nogu turi na Suvu planinu, drugu na Staru planinu a muda mu se po Soviju vlače. Jedno briči a drugo sopunja.

            - Znaš, Tikomira, a?

            - Znaš kompir?

            - Neznaš? Kako ga bre neznaš?

            - Pa dabome, kako če ga znaš kad je umrl ti se još nesi rodil.

            E, tija jete! Pa tijajete bre neje meril vino sas ćilašče, on ujaši bure jutrom sobalje pred s'vnjušku i cevči dok ima u bure. Tuj spi podi burmu. Čim se obere grozje on se zamrteje u zevnjicu i izlezne kad isčamreje vino. Nego jebal sam ga loše če isčamreje i on. Če ga izmrka vinoto. U glavu ga mrka. Ko ov'n kad se zajebe pa zaripi ovcu od glavu.

            Vino je samo za po malko da pineš. I toj kad se nagnjeteš dobro a nikako na šte srce. Inače če te preripi ustrupačći.

            - Veljo, ajd ni ti s'g kaži imali još neka zevnja teka golema ko ovaj našava? Da ima i tam da žive čoveci ovaka, da rabote, da druguju i da se karaju ko i mi ovdeka?

            - E, bre Bore, tup si ko tl'čnik. Pa sigurno da ima. Eve prvo do nas ovde komto crvenu stranu su Bugari, iza nji Crno more, pa Turci, ponagor Rusi. Onamjete komto Selsko Branište žive Šivtari, pa iza nji č'k tamo preko more Arapi, komto Resnik žive Grci, pa more pa tam crnci. Čoveci isto ko mi samo crni ko uglen. Komto Burču žive Crnogorci, pa more, pa Žabarivi, pa Vrancuzi, pa Engelezi, pa još na tam ima drudji. Na gor komto Rakoš žive Austrijanci, Madjari, Švabe, pa još neći, pa posle zaledeno more. Tam doleko žive amerikanci u jednu golemu zevnju a od sve strane more. Oni su se sabrali, jebem li ga kuj odokle. S'v ološ po svet, sve jebivetri i kurotresine koji su tam čuvali ovce i goveda, potepali sve koji su tam sedeli i naselili se pa se osilili i s'g ni jebu mater kako si vole. Ovam jete su i kinezi, oni pa žl'ti, pa ima i trista kurca različiti m'lecći, beli, crveni i svakakvijete, jebeš im mater. Medju nji najviše ima švabe koji su pobegli posle onija rat i sg ji oni podbckuju protiv nas. Mrznu ni, nanče im imrtvo jebem, ko pceta. Krv bi ni popili na jednu gl'tku. Etiti za toj je i ovija rat s'ga ovde. Skaraše ni sas cel svet, kolač im crkven jebem i slavu koju nemaju. Da im jebem nanu naninu, i lebac krvav. Domundjaše se sas svetsći krvopije i eve oni mož nas da tepaju kako vole a mi nesmemo ni da se branimo nego da nalegamo na livadu a oni če ni tepaju sas raketle i avijoni. Jebam ti ja takvu silu. Vržeš zajka za grman pa ga gadžaš odolek da te ne izede. Zajek če te uape. Ni životinje teka ne rabote, nego se braniš pa ako pokažeš zubi eli nokti pomuče se okol tebe a ovaka ovoj nikad neje bilo niti če ikada da bude. Ovakav zamlaten narod nama na svet niti je pa nekada bilo teka.

            - Bre, Velje, pa da li smo pa i mi zamlateni? - pa veli Borko.

            - Neje teka. Videl čovek pa l'že. Zamlateni ti bašta i mati i deda i baba i svi okol tebe. Ovakvi poserci nama do more i otud more. Vidiš li ovija bre Slovenci, jebem im pa njim mater konjušarsku, i oni se bre kurče, če ni prodavaju pamet, u pamet im ga turim. El, Maćedonci, jebiga, naprajiše državu kad ga izvadiš da se pomočaš, mož ji premočaš da se ne zapinjaš da prdiš. Od Šar-planinu močaš odma u Bugarsku. Sve bre toj oče da ima državu, kralja, da živi gospodsći, da jede banicu bez leb.

            - Našu državu, Veljo, nići ne pomaga, nego svaći bi da naplati porez, da ukradne i odnese kvo može. Da klocne jajce, makar za džabe. Imali da je neći bil pametan pa da ni kaže kvo da rabotimo?

            - Ima, mojega. Koj bre dojde na vlas, neče da ide pešći. Neče da raboti, neče da glodže kočine, neče da se vata za rabotu, nego za patku da nešto isćeca. Pa što on ćeca bego deli sas ovija svetsćivi drkadžije. Ovoj ćecanje ne mož da izdrži ni ortačka kobila, bre a kam li sirotinja ko nas.

            - Braća Rusi, boli ji patka za nas.

            - Teka pa. Boli nji i patka i dupe za nas. Ovija im rekli če im dadu pare kad rasprodadu državno, kad pokradnu sve što ima pa na ...

            - Dovleče li se? Pceta te vlačila! - oknu Nada.

            - Dovleko se eve, ko što mož da se vidi, sem ako ne dovidžuješ, turim ti ga maće! - lecnu se Jovča, letvosan do kočine.

            - Pa kude se vlači do s'g?

            - Neznam!

            - Pa kako neznaš kude si bil.

            - Neču ti kažem.

            - Kako neč.

            - U Kudini na vašar - odvrnu Jovča pa se poče leleje a na tam a na vam, če padne da se stroši.

            - Kuj te, tuj na vedju, ćivirosa ta ti krv teče?

            - Kude, bre?

            - Na vedžu, usta ti se poserem blesava!

            - More, ček ti ja pokažem! Nane ti ga nabutam!

            Grabnu motovilče, Jovča, pa priši nekol'ko utilnjaka na Nadu.

            Golema vratišta naprajil, čovek na portu a još pogolema vrata na ižu, ne mož da projde uvrzan sas orej, sas lešnik i nekako. Dvor da ne staneš ni da se pomočaš. El si na kamen el si u kaljište do gušu. Na jed'n kraj ko oran na drudji ko kopan. Treći kraj na ćoše da se ubodeš ko na litru. Četvrti kraj kamen ne mož se ukačiš na njeg sas dve litre i golemu sl'bu. Po dvor ode gologlavi ljudi. Kvo li je bilo? Nikoj nezna. Svi usmrcaju. Sinoč beše sedenća. Dan's neći istrovil glavu. Glava ga bolela, bolela pa prebolela. Crn drob pobelel a bel pocrnel. Nikoj neje znal a svi pričaju pil rećiju. U podrum otide u s'vnjušku i ne izlazi do st'vnjušku. A za kvo?

            Sanjuval, onomadjete, bunar bez santrač, dl'bok dno se ne vidi. Okolo bunar detelina i livada. Ozgor odi nebo na juže polak jedna, pa druga, pa treća slezoše devojće ko neveste u val dozem. Provide se kolko su bele. Oči bole ne mož da se gledaju. Ubave, omijene, očešljane, ko u najlon oblečene. Nesu slezle nego polag'cka sleteše. Usmivkaju se. Ispod mišće malcka krilca. Okolo bunar poleže trava i sve zavati vilina kosica. Obrnuše se nekolko put u krug ali jedva pipaju sas nodje travu.

            Živojin gleda. Požmavkuje. Zveri se i čudi. Pa se pak zveri i čudi. Jutred'n ponamiri stoku, pomiluva ju, ko tudžu, oplevi divljo cveće okolo kuću, pomeri gnjezdalo odi putpudaljću i čušnu kožu odi zmiju. Pristiza ga sirotinjl'k, nemašluk, boles, čemerika i jad. Ko tena'c obrta se sunoč. Odocutra si ga mati ne dooka. Dooka crni gosjani. Crni pa p'kleni. Eve ode po dvor gologlavi. Prsti nanodje izlezli ko mrtavci iz grobišta kad ji odnese voda. Skapali od žegu, a kosa proćisla na glavu nazrnula ko plašilo iz grman. Pepel se navatal na vedže, i usnice od razduvuvanje oganj. Ruće im vise ko južetija od slamu. Podizaju ji, pogledžuju komto Boga i krste se. U selo nema ni kapela ni crkva. Samo miro, okrugal kamen i ogradža od trnje. Podigneš trn i ulezneš u krug do kamen, na kamen krs odi železo. Celivaš ga prekrstiš se i odma zaboraviš na boga. U njeg veruješ samo kad ti je ubavo. Kad je loše ne veruješ ni u djavoli. Ovoje je vreme za vikanje. Da gledaš kroz iglene uši pa kroz prozor u drvja kako ćute. Sl'nce greje, pripica. Drvja ćute. Ko čoveci. Duvaš u oganj a duša ti nanos izlazi i u pepel otodi. Glava obelela, lisje popadalo. jega na ugasne oganj. Jaga os'vne. Jega vrane odlete. Jega ne skapemo bez vodicu. Jega na crknemo bez otrulnicu. Vrvine mlogo otesneše, putevi omaleše, oči ogolemeše, izlezoše na put od gledanje. Pripečina, razmirica, čuma, omrklica. Omrkneš ne os'vneš. Os'vneš ne omrkneš. Besolnica, ćiselica, presna moruznica. Kačamak. Pa kačamak. Plug zaoral dl'boko u noč. Drudji petli zapojali. Vapiri izlezli. Sisaju krv na stoku i čoveci stisnuti uz duvar na rogožu. U ižu ko u ledenicu. U mešinu ko u vurnju. U dušicu kamenč'k posaden u lešicu. Če nikne kompir. Napinjaju se mišće. Napinje se glava na til. Inje popadalo po koseljak. Preglabica pa čulumka pa preglabica na čelo. Tojaga se rasc'vtela iza vrata. Puštila korenje u prag. Sg porasla u leskovinu pa još mož i lešnici da bereš na nju. Posipuvali ju sas slze od vikanje i milos.

            Grobište se svleklo i više nema put do njega. Gde će da zakopuju. U šumak. A možda če i na krstoputinu. Ovuj pa zimu izbi grlo na vrelo na Sveti Nikolu iznese živu zmiju.

            Lelće bošće, imali te negde. Gmackamo preko kaljište do kolena. Ovoj nikad neje bilo. Ovoj bilo nikad. Pa č'k ni t'g. T'nće godine i sve pot'vno. Plevnje pocrnele od oganj i pripečinu. Obrtaju se ko pantalonće okolo butine. Više ne rovu goveda. Više ne grde svinje. Više ne krekaju kokošće. Ne vrište konji ne rovu magarišta. Ovce odavno odblajale, a koze odvrekale. Sa danju dževgaju pceta i vrane a noču bubaljće, čuala i tenci.          Dali če se promeni vreme? Dali če s'vne? Dali če se razvideli? Dali če izgreje sl'nčence? Dali če se ozlačimo sas pokrivće i groznice? Dali če proc'vtu slive i crešnje? Dali če pa da vrtimo oretnice?

            Dali? Dali? Dali če sve pak da se vrne? Mož li se pa sastavi prelomena pogača? Mož li se vatiš zauši pa da se digneš uvis?

            Jako zavatil pirak njive, mleč izrgal, burjan prekril nebo. Miriše kalendro ko celu noć krupavica da je tepala. Izvraskala zevnja ko rovina ispod Vrasćirit. Na vrelo ko da jer moča na ćunac. Pa i toj štuče. U treće selo se teraju volovi navodu a čoveci donose vodu iz livadje. I sve zverće poštucaše.

            Slika odi selo. Sve požl'telo. Čoveci, iže i plevnje i drvja i zevnja.

            Ti si Veljo kriv za sve ovoj i za ovuj razmiricu. Za kvo ni teoše prejebu. Da ni ti nesi pričal mi nebi ni znali. Polipcali bi ko poganci. Potruli bi ni ko brobinci. Rastulibi ni levine pa nek caruju na naševo imanje. A ono golemo nek si jebe meter. Mož da stene u jednu trmku. Mož ga izede jed'n turčin jel švaba. Samo se ima svi proseru. Godinu ima da seru trnje, čič'k i bocku. Tvrda seljačka muka i rabota. U dupe ulazi na usta izlazi.

            Što li mi teb slušamo? Te ovija ovak'v, te onija onak'v te na ovoga krivo mudo, na onoga kriv kurc. Našiti prav. Još teka stoji. Neje se presabuljil komto nazem. Još se parkamo kad stanemo jedno uzdrugo. Po mož mi nji da jebemo nego oni nas. Nego oni izmislili da toj neje jebanje. Toj je mesenje leb. Oni naučili da jebu u glavu. U mozak, u pamet, u uši sas pričanje a u petu i nodje sas vrevenje i okanje.

            Moje drušće okolo ripaju i zadizuju suknje. Dečišta mažu umu na mešinu da im pobrzo poraste dlaka okolo patku. Da porano porastu da može da se ćecaju. Da ne zaripuju ovce i krave, telčina i praščetina. Sve se užurilo da poraste pobrzo. Da se ženi, da ide u vojsku, da ide na front, da se tepa sas tudžinci, da djine. Devojčetija secaju sisće da porastu, zagnjitaju tikvičetija i radice podgrudi, prave lutće odi svilu i kordelji. Što pre da dojdu na red da se žene, da budu neveste. Da radjaju dečišta, ispračuju vojnici i pečalovnici na pečalbu. Da ovikuju medže na njive, i najgolema drvja po braništa. Da posipuju sas sl'ze cveće u gradinče i ćite se za na oro večerom. Pa da vode kolo i cvrkaju. A noču oblače košulju od pečalovnika stiskaju ju medju butine i celu noč se prevrtaju i slešču odi snagu i bes.

            Bes mu jebem koji ga izmisli. Tija si rabotu neje imal nego golemu muku. U muku mu ga nabutam.   

            Dali Živojin od bes umre? Dali ga bes uvanu ili on bes? Dali nastanu na neku napravotinu? Mož su ga pogledali kroz mrtvačći prsten? Mož su ga osotonjili sotonjaci. Mož su ga djavoli jašali svunoč po guštaci? Mož da je i on alovit, da se rodil sas košulju pa se sa bije po oblaci sas nji da ni grad i krupavica ne potepaju. Mož. Sve mož. Samo ne mož više da je živ. Vidi se da je otiš'l sas dušu a vrnul se bez nju. Samo toj se vidi drugo neznamo.

            Mož da se zagledal u neku vilu ili ona u njega. Mož da su ga odvele karakondžule. Mož da ga neka raspuštenica, mlada i nedoonodena odvlekla negde odokle se nikoj ne vrnul da kaže ko je tam. Samo se ne odziva a mož da je tuj negde.

            Čoveci ko čoveci krste se i kusaju pasulj. Celivuju krstaču i sanduk. Sipnu rećijicu nazem, da prosti Bog dušu na toga i toga, da im bude zevlja l'ka, ko da če na onija svet da ju nose na grbinu. Iskopaju kubik zevnju i zatrupaju te. Ti se posle pa vrni, digni se jel potraži nešto. Dali je tolko od čoveka? Litne ti glava pre nego nodje i zapišiš si rano rupu u koju te nikoj ne mož zameni. Ni bašta ni mati, ni pokojni deda i baba, ni uća ni strina. Svaći može i na tudžu duvku da izlezne izlezne ali samo na svoju si ulazi tam, b'š kad mu je rečeno.

            Ko da je cel život, da ga jebem, zbog duvće napraven. Izlezneš na jednu duvku, cel život kopaš duvće, praviš, zavlaćič se u nji, r'čkaš po nji, r'čkaju te po nji i na kraj ga zaglaviš u tvoju duvku. A sve je duvka uzem, na njivu, na čoveka, na ženu, na stoku. Na čoveka poviš duvće i svaku treba da zapiši i otpiši. Pa sa gledaj kada če stigneš. Zapiši usta, otpiši dupe, zapiši oči, otpiši da močaš. Zapišiš ga na nekoga el na nekoju pa mu mora odpišiš. I sve teka - zapiši, otpiši pa zapiši. A kad ti sve zapiše eli sve otpiše onda si ga najebal. T'g su te prejebali.

            C'vti trn, c'vti trn, c'vti trn -  poje pile. 

            C'vti trn, golem d'n, malečko kravajče za cel' d'n, malečka grutka sirenje za cel' d'n - odpojujemo mu mi.

            Poče se posmita vreme. Posmita se ošav. Oresi se ne grule, grsnice ne rastu, ne čukaju se. Voda se ne zajazuje. Pendžeri omaleli ne mož' se nadzrta kroz nji. Na ljudji okratele nodje ne mož' da preripuju šanci, ruće ne dovataju dršće odi plug. Poče se ore sas novu košulju. Zaoraše pojate, plevnje, kočine, kolibe i kolevće na njive. Dali nešto predskazuje kad na blaje ovce, niti se kote poganci. Ne nose se op'nci sas nevošte nego bose nodje gmičkaju nasuvo.

            Izedem ti t'kvi bunari kad možeš da se namočaš u njeg i da ga napuniš. Dali ni bog podeva! Ne mož se ni pošteno učapkaš u reku. Semće od piper zapadaju izmedžu zubi. Ženština podokuje i ćikote se na mesečinu i belo brašno. Dizaju suknjori i od trčanje prašinu ko volovodica kad projde. Da te ko kolesnica ne zakačuju sas k'lkovi. Na glavu im nikla vrbovina i belogabrovina. Odi brestovinu praje burišta i tovarije za vodu, mleko i rećijicu. Točkovi odi kolečće oblitaju okol teb dok špartaš moruzu a čavće kad izd'neš na brazdu. Nodje se umrsile odi gnjezdala odi zmije. Odi vrevu usnice se spekle.

            Sl'ze dve tri kapće pa teče mleč na oči. Zakrmeljili se gledci. Nema od kvo da se plašiš. Ostalo u ižu samo uglenje i ostruška. Na veridje visnula duša. Crni gosjani naćitili se na odžak i eve stizaju još sas tenci i ćuala. Razduvuj pepel ega ne ugasne. Kladi oganj sas puknicu, sas poparak, sas lisje odi oresi, sas plevu i puzder. 'ega se razvideli malko. 'ega se preglabica iz ižu poravni pa se čupovi isprave, da ima kude drugari i drušće da svrnu da sednu i da se poizžale i poizleleču. Kordelji i liskovine da zasvitkaju u t'vnicu i dojdu naoči.

            Mlogo se rano t'vni oveja godine. Nebo nešto podripnulo uvis jeli se zevnja svlekla poudlbin. Štuče sve. Drvja ćute, štrapće uvatile inje. Na grobišta kad ne mogu da odnesu sveče nose pepel iz ognjište i žar. Kade livade i njive, kade sobe, kade ambari. Uvlekal se nekoji djavol u krv na čoveka pa se ne skadžuje. Ko da je na sugrebi ležal teka se drapče. Creva mu se smrzla ne mož ji podgreje ni varena rećija, ni prtena košulja ni vezen jelek, ni džube, ni zab'n. Skapamo odi žegu a zimani. Pocrcamo žedni a mokri smo, gola voda. Koji se ovaka sas nas potšoljćuje.

            Goveda obrstila orači i kopalice sas sve kolečće. Plugovi izedeni, matiće posadene u redovi ali ne radžaju. Vreme, jedino dobro za vikanje. Da vikaš i vikaš, pa da roveš, pa da si dupe odereš. Odi kamenje mož da otrošiš odi sirotinjl'k nikako. Duvari ko duvari nakrivili se i svakoje kuče ji zamoča. Če iskusamo posan pasulj i posnu čorbu pred zem'n. Nego se nešto travaoljak pripitomil, pa obrta komto levine. A kude če, a kude če, pa nikne na ćeremide, te prekaj basamaci a preko nužnik i gradinče odavna zauzela sve.

            Obrazi se napinjaju sunoć odi puanje na prazno. Praz'n željud pa produvuje vetar kroz njega. A drob kroz košuljću učuljil uši i samo što se neje istresal da visne ko na jalovog ovna muda. Cvoliće na nodje, na ruće, na dlanovi i tabani, pod mišku i na rebra. Rebra ko armunika kad se rastrgne.

            Čutite! ]utite, neći svirnu. Za kvo sviri u svirkalo mu se poserem? Te ni vata stra. Kuj li če jutre da o'svne a koji neče, jebem li ga? Više nema red. Kuća ko ledenica, okolo mrzlica a podgrudi se stisnulo srce, glas ne pušta. Stegla studenica a dupe se napelo ko bobovnjak na til. Drešće te ne mož' očuvaju od vetrinu koja proodi i duva dorim kroz kočine. Ni tojaga neje gora odi ovojete. Ne mož se više živi od alamanji. Če ni izedu ovoj što ostalo odi drob, odi creva i odi muda.

            Istutnja nekvo odi Batlak. Pa se Nikolinci skarali. Odzivaju se motće i čukanje od nabijene zaglavće. Oče ljudi da iskoče iz kožu. Oče Nikolinci da komanduju sas celo selo. Ali na njinu plevnju čovekalo naprajilo gnjezdalo i sa se mora istrebe svi koji su zgrešili. Vrljili im cigansći pepel u dupe pa podvuckuju natam navam. Leb priture nausta ali im gorči ko pelin. Kad seru seru ko krvoserci. Naoči ima sedla ciganka pa požmavkuju ko soće na jugovinu. Tam'n tolko da ji neći doaka. Svi im pendžeri obrnuti komto Blagovesti, komto grobišta.

            U selo više nikoj ne jede zeljanik. Nikoj ne jede banicu. Nikoj ne mesi mećice. S'v šićer pokutaše po duvari. Zbrale se drešće, muka, stra do prtku i vikanje. Kakvo im bi, turim li ji na patku. Ovoj ga čudo nigde nema.

            Više ni sneg ne pada da se barem przgamo. Ne rastu prutovi da se barem niškamo jeli tojadje da se bar džipkamo jeli pak tepamo. Drvja usitnila, i zarasla u travoljak a pokrive se izdizaju ko mačetija na slaninu. Trebe ti sećirče da oboriš pokrivu. Koj če ni kurc i voda i leb i drešće. Ne trebe ni ništa. Toj si         imamo na pretek. Samo ni ćotek malko da se ne probudimo i ras'nimo. Počeše i zajci da šilje patku na nas. Ima ni dzvrkala izleznu od prcanje. Koji ni prvi stigne ima ni nadigne na takvojete. Što li je narod ovolko zaulav, jebem ga u guzicu. Jel da vatiš pa sve da jebeš jel če te izjebu da zapantiš, treće nema. Kuj na kuga nadvije. A, bugari, dete li vi nemačko jebem. Kad če s'vne, da ga jebem, da si donesem liskovine iz pojatu za podkladžuvanje. I men me stra. Nesam ni ja trupče pa da ništa ne osečam.

            Eve, grbina me boli, boli, pa reklo više neću. Nodje okrateše pa sa ripam preko rovinu sas tojagu. Op'nci tešći ko olovo. Brevenci se rasc'vteli ko kačun uprolet. Zalodje na sve strane. Kaljište pa kaljište pa pak kaljište. Ma ne mož' se nasuvo pomoča ni brobinjak a kamli pa čovek. Lajna se zarinula od sve strane ko da goveda samo seru i ništa drugo. Pa kolko lajna tolko svinjštraci, pa još poviše kokošinci. Ne mož da se omiješ da pregrebeš cel Račavac i celo vrelo sas sve grlo kad izbije.

            Odi šumaci sade prštak ostal. Od čoveka ostal brobinjak. Ne mož noga da projde ni oko kroz guštak.

            Stuntilo se mlogo arno. Rano nazrnu omrklica na vrata. Oganj več studen ko mesečina. Duvari se slegnuli, stisnuli se jed'n uzdrugo pa ne puštaju videlo da ulezne u ledenicu.

Oče da ni tepaju Amerikanci!

Oče - al ne dava Granča.

Istin li teka Dose?

Nee, nemam drugu rabotu pa se zajebavam. Teka mi prdlo na patku

  

Tranj, tranj, izgorelo na magarošu dupe.

  

Odovde če počne rat. Rat sas cel svet. Rat do mojega!. Rat do poslegnjeg. Če ni dunu u sveču. Če ni se najebu mater za cel’ vek. Zapržiše ni mandžu bez tl’can piper. Izjebaše ni ko sansku kozu. Munuše ni ga do korku. Osamstonin sedomdese I tri na jednoga Srbina! Zajeba ni Boža. Boli ga čuk za Srbi. Boli ga patka što ga molimo I pojemo Bože pravdu. Nema pravda! Turci I Švabe, Austrijanci I Engelezi, Amerikanci I Vrancuzi, Talijani I Madjari, Bugari I Arnauti, Rvati I Muslimani, I jebem li mu krvavo detence u kolevku koj neje još ušiljil patku na nas! Prvo ni uvatiše ko lovci zajka, pa ni vrzaše za grman pa pucaj, udri, tepaj, kolji, krši I pravi lom. Ete toj dočekamo u ovija vek. Rusi I Jeljcin ni zajeba ko Bugarin slavu ne dade ni ni jed’n metak. Skršiše I poaraše Beograd i Niš, Novi Sad, Kraljevo, Kruševac, Kragujevac …Dokle je Srpsko sve otruše sas otrovni metkovi. Sve fabriće prejebaše. Usmrdeše zevnju I nebo! Sedomdese I osam d’na I noči pucaše I toj iz avioni I odolek da ji mi I ne vidomo. Ali imamo I mi malko pamet oborimo im avion koji se ne vidi. Toj I pa još poviš naljuti – juriše tenkovi I kamioni po Kosovo a utepaše samo tri. Vališe se kako ni tepaju, kako biju vojsku a mi se odi Kosovo vrnumo živi I zdravi. Potepaše deca, voz I putnici u njega, slučajno ga potrevili. Poviš potepaše Šiptari nego Srbi ali oni se odeliše I naprajiše državu. Jebeš mu mater, komšija se useli u tvoju kuću, ti ga raniš ko napuštenu džućelu a ono kučište te apne za drob. A ti nesmeješ da ga iskaraš iz kuću nego se ti seliš!

E, jebem te zemljo! Jebem te cel svete. Natakarim te na patku šunatvela Jevropo. Ti si kriva za ovija rat! Amerikanci su tvoje istrišče pa neka te prca kolko može. Poserem se ja na tvoju kulturu, koj če mi kur’c tvoja kultura! Idi prodavaj muda mesto bubrezi drugome u svet. Mi smo se najeli tvoja govna. Jebem te usranu I mrtvu. Usta ti ga nabutam šlogirana!

Eve s’g ču da ti kažem gde se rodila kultura. U Lepensći Vir ako znaš gde je toj. Tvoji smrdljivi I šugavi Švabe su prajile krugovi po pepel sas dupe t’g kad smo mi živeli ovdek pri Dunav.

POGLEDI 1

POGLEDI