TOMA TAPALO

         TOMA TAPALO

       Neznam što ga teka okaju. Ali ga znam poviše nego što znam tebe eli leb što jedem eli pak vodu što pijem. On i voda toj ti je isto. Nema ga Toma Tapalo - nema vodicu da pineš. Ima da isčamreješ ko moruza na žegu.

      Ali je on tujete, tuj je i studena vodica. Kako znaje kudeje, jebem li ga, on i bog znaju.

      Toma Tapalo nosi kadžav kačket, bel kaput bez pulovi, na crvenu vanelu laktovi protrčali, cokule vojničće sas bele vrce, čarape ne nosi ni zimi. Pantalonće, zakrpka na zakrpku, a ko da ji je uzel pod ćiriju. Košulja neje košulja nego dronj'k, on tudži dronci ne prenosi, samo ako si kupi a nikad si ne kupuje. Nema zavalije pare. Štom zaradi toj i pije. Što popije toj i izede, jerbo ne jede. A ga vidiš zavezal.

      Ima novi zubi. Naprajili mu odi socijalno. Kad mu ji naprajiše teše da podjine odi njigovo kuče. Zamalko da ga udavi načisto. Ne mož ga ni rodženo kuče poznaje. Isc'klil beše ko vapir. A i Špirko se precepil odi njega kad ga videl u jend'k, morali da ga kade i da mu babičće prebaju. A predi toj beše štrb sade dva zuba na levu stranu, zalci mu ispadaoše, a sa mu turili odi železo pa se sade bl'skaju. Mož da ti pregrize kočinu sas nji. Ali zavalija još pološe vrevi, šopeljća, krivi usta ko da je nedaj bože šlogiral.

      Nožice mož da ji mije u šiše odi pivo. A ručice t'nacće pa se provide. Isvrljil plečće ko sušna godin'.

      - Kvo se bre cibriš ispisniče, ko da si u novu košulju - zajebava ga Bogosav Žulja.

      - Ša je be! Šo še žajebavaš šaš men? - veli Tapalo.

      - Kude ti naprajiše zubiti? - pak pituje Žulja.

      - U Koritnjišu, dole. Ubavi li šu? R'gaše mi nekve ložice i zagnjitaše trišta kurca.

      Kuća beše odi jedno sopče. Ispred nju lešica mož ju ustrupačći preripiš. Nakačil na vratišta trista takvojajete. Od popa u'o sade nema. Na sred sopče kubence a klade ga sas retišće i kordelji. Poviš spi po jendaci nego u nju.

      Oknuše ga Striževčanji da iskopa bunar. Davaju mu kakvo oče sade da ima voda. Če mu dadu ovcu, kokošće, brašno, ma kakvo oče.

      - Dobro! - reče Toma.

      Prekrsti se s obe ruće. Ismrmulji nekvo i zinu komto nebo. Pogleda komto Kusurič, pa komto Dešegubicu, pa se obrnu komto Kulu pa nanam komto Selsko Branište. Pak izmrmulji nekvo i pogleda komto nebo pa se obrnu komto Belu zevnju i otide nanam. Ovija ajde džumle po njeg. Te natam, te navam, ta pred Cickovu portu. Pak se Toma prekrsti i žvajznu sas pijuk u zevnju.

      - Tuj kopajte! - provrevi ozbiljno dibidus.

      - Odokle ovde voda! Nane ti ga Tomo! Eli, ja nabiva ovde cevku petnajes metara i ono suvo ko barut, ni kapke ne izleze! - pcuje i krsti Živa.

      Tič, da ubedžuješ čoveka koji znaje gde ima voda. Jok vala. Osom metra kopaše suvo ko barut. Na deveti metar kamen, jedva ga iskopaše. Voda šiknu i napuni bunar ne mogaše da ga odzidaju.

      Kad trebeše da mu plate Tapalo pobeže i ne uze im ništa. Uvek je teka rabotil, pobegne kad trebe da mu plate.

      Pušeše vala ko strošen ćunac. Čuri, čuri, pa nema gde više. Ruće požl'tele, usnice izgorele, nokti pocrneli. Ne kupuje cigare nego duvan zamota u novinu. Jedna cigara dopladne, jedna odi pladne. Kad pua iz grudi krči ko metiljava ovca.

      - Daj jednu cigaru da ne gledam! - veli Toma na Zizu.

      - Ti si pa gledaš Tome, eli ti dado cigaru?

      - Pa da žmim li da ga jebem?

      Beoše mu jednuš smotali konjska lajna u cigaru. Ovija zapali pa ustrgnu. Iskokoli sas oči pa pljunu.

      - Auuuu, dete mu jebem nemačko, kvo je ovoj? Kak'v je ovoj duvan, ljuti ko kuče?

      Kad trebeše da najdu vodu za vodovod, on samo pipne i veli:

      - Tujete!

      Još nesi kopnul voda izlezne, odokle jebem li ga?

      A za drugo tup ko tl'čnik. Žensko neje videl, sas mušći se ne druži. Sam si vrevi, sam si se razbira. Nikom se ne žali, nikom se ne vali. Svakog pituje zavalija, sade:

      - Kvo ti raboti mati?

      Glavures beše a uši mu malko čuljave. Za pintera dušu dalo. Ali ne ideše mu od ruće drugo osim kopanje bunari. Toma Tapalo i bunar, bunar i Toma Tapalo, isto ti je. Kad se zazreš on i liči na bunar. Ko trupče. Jes da je mršav ali se providi. Uši mu se prodzrtaju ko staklo. Kad pije ko da sipuje u bunar, gde mu stane jebem li ga, i pak se ne napije, ko zevnja upiva vodu i rećiju. Studen kad ga pipneš a sade mrmulji ko voda kad teče.

      Kad je on bil živ t'g se i voda pila. Kako on nestade, nestade i voda. Nema više bistra vodica da se napiješ i da o'dneš. Cevčiš, cevčiš pa ti mešina oteži ko da si ćilav a još si poviše žedan.

      Što se toj vreme, bošće ne vrne? Još jed'n put da se napijem odi malko vodu i da se setim za Tomu Tapalo.

      Da se setim kako je se t'g živelo i mrelo. Kako se t'g rabotilo i ležalo. Kako se t'g postilo i mrsilo.

      S'g bošće, nema više ni voda ni lebac. Nema muka ali nema ni odmaranje. Cel' božji d'n ležiš, raskvačiš se a umoran si ko da si kola vlačil. Projde vek, projdoše d'ni. Projdoše slave i preslave. Prekaraše se čudišta. Ošav neje više blag bez studenu vodicu. Lebac bel ali gorčiv. Čoveci omaleaše a pcetišta porastoše. Pčenica se zgusti ama se i bubaljće zgustiše. Izedoše ni crvčiči, preperudje, gusenice i gušteri. Burjan izr'ga do nebo a moruza štuče podzem. Šumaci izgoreše i osušiše se bez vodicu. Nema ni sneg ko što beše. Vrvine puno ali nići ne proodi po nji. Na sve strane raste biton. Sve usraše čoveci. Brobinci na sve strane, kladenci us'nuli, ivorće se isušile. Studena vodica ostala samo još u bunari što je iskopal Toma Tapalo.

      Vele i na grob mu izvira studena vodica, zavalija.