SULJA I KOSARA

          SULJA I KOSARA

       Na Beloornicu nasred put Suljina kovačnica. Dve odelenja, nemalterisana, na patos zevnja i prašina pola metar. Pot'vno unutra nego nadvor. Viganj i dva me'a. Nakovanja nasadena na trup odi blagun, vele odi selsko miro. Po ćošetija navrljane alatće napravene u kovačnicu i zardžaveli ralnici odi plugovi i kopalice, sećirčetija, sećire, lopate, pijuci, matiće. Do viganj korito u korito ćiškalo za ćiškanje kad se železo kali. Vrata sas vrcu zakačena, vise na jednu stranu a pendžer bez staklo, samo nalepene plastične ćesice eli platno odi duvan. Na drugo sopče crga na pendžer a tuj stoje poverljive stvari.

      Kuj odokle da pojde mora da svrne u kovačnicu. Od oranje, od kopanje, od žetvu eli branje moruzu, iz vodenicu u vodenicu. Od k'd ju znam tuj stoji kovačnica nikad se neje pomerala a ni Sulja neje iš'l nigde. Od mrak do mrak od jutrom kako s'vne dok se ne st'vni da se ne vidi. Bije golemi čuk, čuka čukče ne od'njuje.

      Ispod nakovanju ležeše mačka, cel' d'n spi ništa ne čuje, samo kad trebe da se ručuje od tropanje ložice se probudi, ko čovek, bokče voj jebem.

      Sulja je najbolji kovač u Lužnicu i celo Zaplanje. Doode č'k iz Krečimir i Štrbovac. Donesu kompirdžije kompiri i zamenjuju ćilo za ćilo moruzu. Secaju konjčetija čeperak odzem.

      Sulja kaškav oči mu se ne vide odi crnež i odi ćumur. Ruće pocrnele polovin prsti nemaju nokti a na polovin se ne vide odi ćumur. Zavijeni rukavi od kariranu košulju nikad ne ispravlja. Dali je imal drugu košulju neznam. Panatalonće trofrtaljće ko da je stojal u Nišavu kad ji kupuval. Kadžave li su crne li su bog ga znaje. Jedva se poznavaju. Džepovi iscepeni odi muteri i krivi ekseri, sve što najde na put železno mua u džep. Če zatrebe.

      Svi svrtaju pa svrnu i Kosara. Namokrila ju ćiša pobegla odi kopanje. Bose nodje beleju se pod suknjiče dorim do kolena. Blusče se zalepilo pa se kroz njega vide sisće i otvrdnule bradavice crne i masureste. U struk ju mož' sas jednu ruku obvatiš. Dupe ko krošnja što prodavaoše ciganji katunari za bonbondžije. Pole se uvlekle odi mokrinju u dupe pa ko de je dupe podeleno na dve parčetija pola ide sas jednu nogu pola sas drugu. Klimka se kad odi ko da je nedaj bože ćopava.

      Sulju proml'nu gorčivljak kroz gušu. Stegnu mu se guša pa poče da ju isteza ko gus'k i pišti na nos.

      Kosara zatvori oči a gled'ci podiže na gore. Pa mazno pituje, dali mož da se ogreje i osuši uz viganj.

      - Što da ne možeš - procedi kroz nos Sulja. Srce mu preripi pa čuknu dvaput umesto jednuš.

      Kosara se prim'knu do viganj. Poče se diza para odi nju a Sulja prijde da podst'kne oganj i prijde do meovi pa poče da podiza jed'n pa drudji. Zasvitka žar i plav plamen liznu iz ćumur. Razvideli se kovačnica a nadvor se još poviš stunti, ćiša još poviš navali a seva li seva. Poče i da grmi. Sve se živo nakutalo podi drvja, iže eli kola, nigde živ čovek. Sulja i Kosara sami u kovačnicu i oganj raspalen na viganj.

      Kosarina kosa grčkava, Suljina kosa grčkava. Kosarina bluza karirana i Suljina košulja karirana, samo što njojna miriše na čis sapun Suljina na čur. Suljine pantalonće trofrtaljće kadžave i Kosarino suknjiče kadžavo i mokro. Kosara mokra od ćišu a Sulja se namokri odi znoj i muće.

      - Ovoj neče na dobro da izlezne - misli se usebe Sulja - ovaka mi nikad neje bilo i loše i dobro odjed'nput.

      Kosara se nagreva, diza se para ko iznad kot'l vodu. Para poče da se diza i odi Sulju. Sulja nalegnu na meovi pa zgusti sas duvanje. Duvaju meovi pobrzo i pobrzo ali i Sulja poče da duva. Udari ga nekakva žega te mu se usta osušiše a srce mu ko ždrebe ripa če izripi iz grudi i istrči na drum pa vane komto Kulu eli komto Redak.

      Zamirisa čis sapun, čur i znoj. Stopli se u kovačnicu. Kosarino suknjiče se već isuši i sabra se, ta se podiže nagore i još poviše se bl'snuše Kosarine butine. A Suljine pantalonće se i namokriše i osušiše pa napeše, tesne če pukne u nji.

      Kosara turila ruće nadi viganj greje ji i počesto ji protrljuje jednu od drugu. Od oganj voj zasvitkaše oči, kosa se malko ko podignu uvis a ona se savi napred komto viganj. Suknjiče se još poviš podiže a Sulja se poče trese ko da ga groznica vata. Ostavi on meovi pa pritvori vrata odi kovačnicu.

      - Da ne ozebneš, mlogo se razduva vetar - reče Sulja.

      - Ako, ako stvarno ga zazime - odvrnu mu Kosara.

      Nezgodno vreme, nezgodna kovačnica, štrokav Sulja ali Kosara ko zaj'nat meraklijska. Da cuneš pa da se razvikaš. Trepče ko sojća na jugovinu. Kad bi se Sulja ukačil nebi se stural ko dete odi crešnju. Koja je taj budala koja nebi u ovakvo vreme lom ostavila.

      Kosara mazno pogledžuje komto Sulju i nema nema pa oblizne usnice. A usnice se suše odi oganj li je odi mislenje li je, jebem li ga. Neje voj l'ko sas muško u kovačnicu a kuj ga znaje kada je još bila teka sama sas nekuga. Odavna pamti da je bila blizo uz muško od kada se razvede od njojnoga Vitka. Tija vanu svet i bes i ostavi ju ovakvu ubavu a nedoonodenu.

      Sevnu te pobele cela kovačnica i tresak b'pnu u oskorušu iza kovačnicu. Kosara se presabulji preko viganj a noga voj utrča u korito sas ćiškalo. Sulja se cimnu komto nju te ju podvati pod ošvice. Jedna ruka se istrovi medžu butine a Sulja se stopi ko grmutka sneg na uglenje. Ni sam Sveti Nikola, koji čuva namernici i putnici neje videl kakvo bi.

      Odi tresak li je, odi viganj li je, odi boga li je, jebem li ga, zgusti se tutnjanje u obadve glave i u Suljinu i u Kosarinu. Više neznaš koje je čija glava, koje je čija noga, koje je čija ruka. Sulju podvati žega od mešinu odozdol pa se stunti u glavu pa puče ko grom kad padne. Na Kosaru se učuni ko da voj viganj štuče medžu nodje. Poče da maa sas nji i da trza sas dupe, da se izm'kne, ama očeš visnule nodje i ne pomicaju se. Što se više izmica odi Sulju još poviš voj žeško na butine. Na levu sisku legal Sulja pa zasisal ko dete kad godinu d'na neje sisalo. I tuj voj žeško i dobro. I t'g voj u glavu sevnu a preko kovačnicu ko da plekana burišta prekolkaše. Nekvo toplo i žeško ko da voj se prom'knu medju nodje i plisnu na mešinu. Zavrte voj se u glavu i presabulji se preko Sulju na dršku za duvanje u meovi.

      Malko se smiri vreme, smiri se i razvideli nadvor i u Suljinu i Kosarinu glavu. I t'g vidoše i Sulja i Kosara kakvo je bilo. Ali bi što bi da ga jebeš. Vide Kosara da voj je suknjiče ulepeno, da voj kosa umrsena, da voj košuljče visi preko glavu i da voj l'knu što je da je. I Sulja vide kvo je naprajil. Ovoj je boga ti onodenje na kajdis. Svaka im čas i čes. Dobro beše, daj bošće i nas takvo da stigne.

      Ako mislite da se pak vrnula pri Sulju, neje. Ako mislite da se Sulja oženil sas nju, jok brate. Ako mislite da su se još neći put sreli i jed'n drugome zdravo rekli - jok. Ništa više neje bilo, ništa više neje smejalo da bude. Samo Kosara i Sulja znaju a bog nezna.

      I sa si stoji kovačnica, ništa se neje promenilo. Sulja čuka, drudji mu duvaju u meovi, čoveci proode pri kovačnicu, svrtaju, vrte točilo pred kovačnicu i vreme minjuje a mi starejemo i belejemo. I Sulja stareje, i Kosara stareje a jedno vreme stoji.

      Ako razbiraš nema kvo da pituješ, ako ne razbiraš teka je bolje i za tebe i za drudji i za boga.