SREČKO TALDUDA
Počesto sam čul'
kako mati na dete el' neći na nećega reče: -
Bre, pravi si Talduda!
Imaše u naše
selo jed'n tak'v. Rodil se pitaj boga kude. Sade ga našli u šlivar u Slivovik
golog i neomijenog. Podojili ga na ovcu i teka sas ovce i goveda poraste u Jorćinu
kuću.
Porasal čovek
ko gorun. Mož' vola da turi na ramo i da ga nosi. Mož' mu rogovi sas duvanje
ispravi. Mož' da mu rep iskube dok si trepnul. Beše sluga kod Nikolu i Jorku.
Ruće kad raširi nebo zac'lne. Kad okne, drvja se savijaju dozem. Kad pojde pred
goveda ne vlače ga goveda nego on nji. Kad se istrovi ovca, ne dokaruje ju nego
ju donese. Ako se kola izvrnu nikoga ne oka, sam ispravi kola i toj puna. Mož'
ustrupačći da preripi pasuljansći plot a on najvisok u selo. Kad pojde komto
teb' čini ti se ima te zgmečka ko grmutku sneg. Može jedno ćilo rećiju da
ispije na jednu gl'tku. Da te šibne jed'n put ima te uzem nakara. Ima da te
zapotaji. Kuj smeje da ga sretne jebal si je čvorka. Sas pesnicu kamen belut'k
stroši a u nos može da zagnjete mertečći ekser. Mož' i usijano železo da lizne.
Mož' kvo očeš.
Ako pritrebe
da se nešto zakove ‑ tuj je Talduda. Ako trebe nešto da se iskopa ‑ tuj je
Talduda. Ako trebe nešto da se podigne ‑ tuj je Talduda. Ako se govedo uštrklja
‑ Talduda če ga sapira. Ako neći poblesaveje u selo, Talduda če ga vata. Kude
god trebe da se zapne, kude god trebe snaga ‑ tuj je Talduda.
Ali, ako koza
l'že ‑ mož' i rogovi da izl'žu. Beše ga stra ko nićeg nigde. Samo da mu podokneš
on u šiše. Ne mož' ga stigneš komto Prekop.
‑ Nece bijes!
Nece bijes! ‑ priča ko malecko dete i samo sitno trepče ko sojća na jugovinu.
Ako mu dadeš
da jede, kolko mu dadeš tolko izede. Dadeš mu cel' vurnjak i punu šerpu sas
popošće, sve ima da otepa. I kad ga pitaš, dali je jel' on samo veli:
‑ Jede malko.
Kolkogod da
izede on veli ‑ jede malko. Ko mečava sve oma'a. Konj li je - ala li je? Vetar
li je - snaga li je? Kad legne - ne diza se, kad se digne ‑ ne stiza se. Ni mu
kreka - ni mu vreka. Jedna koza ‑ jedno legalo. Kolko ima - tolko mu i stigne.
Poviš mu i ne trebe.
Ne vrevi
mlogo, jerbo od vrevenje nema vajda. Samo znaje da sviri u duduk. Ako mu rekneš
da sviri, tija cel božji d'n nema da se
mane.
- Taldu ‑ dul
‑ du, taldu ‑ dul ‑ du ... ‑ dokle ne crkneš.
- Daj duc da
cvilim ‑ kad ti potraži, daj mu duduk pa si gledaj rabotu.
A kad
zasviri. Izdl'bin pa izdolek. Koža mu se na prsti oprudi od stiskanje. Stisne
duduk če ga rasčevrlji. Svirne tužno, pa
t'nko, pa do nebo. Planina zaječi preko Redak, od Koritnjičće livade do
Blaskun, od Nikoline livade do Cerak. Preko Crvenu stranu i ]itku pa Razbojnicu
do Izvorsko i Provljeničko. Slivovčanji mož' u kolo da se vanu na sred Slivovik
a Striževčanji u sred Striževac. Čuje se dorim i do Sredorek.
A tužno
sviri, mešina da te zaboli. Kad te proml'ne njigova svirka kroz kočine dorim
proodi. Tužno ti je u mešinu, tužno u grbinu, tužno u nodje, tužno u ruće. Tužno
ti č'k i na prsti.
On numeje da
vrevi s's usta, on vrevi s's duduk. S's njeg' ti mož' kaže kakvo mu je nadušu.
Sam li je, u dušu kakvo mu je. Cveće
jeli šušljak. Dali mu se jede jeli pije? Dali je gladan jeli ožednel?
Dali su mu sve koze na broj, eli nesu?
Ljudi se podšoljćuju
sas njeg a njeg boli pištolj. Ljudi ga gledaju naporačći a on se smeje. Ljudi
mu se smeju i on se smeje. Ništa mu ne možeš a on ti ništa neče. Al' što čoveku
dojde mora i da trpi. Svi su mislili zalos se rodilo ‑ pa če zalos i da umre.
‑ Očeš li da
te ženimo, Srečko? ‑ pituješe ga Jorka.
‑ Oce malko! ‑
veli on.
‑ Za kvo očeš
da te ženimo ‑ pituje ga Ziza.
‑ Oce malko
pikacku da lebam ‑ pretrupi ga Talduda.
Neje za
smejanje, neje za vikanje. Bog si ga znaje kvo si praji i kvo si raboti.
Kad pojde na
oranje ko u lov na zajci da je poš'l. Ne mož da ga stigneš. Štrapa ko željća
preko ugar. Poviš on gura plug nego što ga goveda secaju. Peklje se razvrzale i
razletele na sve strane. Na glavu, odi retiju, nakačil nekak'v sklepan kačket.
Koseljak ko trmčilo, svako vlakno na po jednu stranu se otrančilo. A beše malko
i štrb. Veleše da je iš'l pri doktora ta mu r'gali nekve ložice po usta i više
ne ide ni ako ga zaboli zub. Sam si ga izvadi sas gardje.
‑ Taldudo,
ispisniče! Koji ti je andromoljac te se lindriš ko pičkurina? Teb bre izgleda
sve pot'm'n. Ništa ti ne dostiza eli prestiza. Kol'ko ima tolko ti i dosta. Daj
bre vrcni se malko na vam da vidimo ubav li si, da te proženimo nadve‑natri ‑
zajebava ga Vilča.
Ovija se
prozine i isc'kli sas oči u nji ko vapir. Pa se zazre ne mož se odvarkaju od
njeg. Zinul ko kuče iz jendak.
Podčuškuju
ga, šoljćaju se s njeg, podrčkuju ga, podritkuju ga, čepe mu se, dok se ne uplaši
ili dok se na razbesneje. A t'g bolje begaj nego da si poblizo, jerbo če ti
jede dupe banicu bez leb. Ima da jedeš nemijen i da razduvuješ ćisalo mleko.
Talduda je
bil mlogo vredan čovek. Trči jadan ne skadžuje se. Gde ga ne seješ tuj nikne.
Ako se skutaš u gabrak da se posereš još nesi ni prdnul, on izlezne od negde.
Kvo raboti i kvo traži, jebem li ga. Ako nešto očeš da š'pneš nekome, on
izlezne od negde i sve čul. Kako je čul pitaj boga! Sve razumi ali neje zagulen
nego dobar. A dobar ti je isto ko i zamlaten. Ako misliš da je zamlaten,
zajebal si se. Ako misliš da je pametan pa si se zajebal. Ako misliš da je
obadve još poviš si se zajebal. Ne može toj da se napiše ni u knjidje. Toj je
nekvojete koje se nezna.
Zavalija. I
ono oče da se prca. A mož li se kozi koje se neje prcalo.
- Deda
Majene, deda Majene, posejem ti se na jedžbik ko mače na puzdej - veli Talduda
- i posra se na čoveka ko ništa. Neznam da li i zavredžuje čovek drugo, nego da
ga usereš ko pupunj'k jerbo za nikak'v kur'c i neje. Zamlaten cel svet. Sve moj
do mojega. Boli njega, misliš, čuk za svet okol' njega. Pua uz vetar i niz
vetar. Odnel ga vetar. Jebal lud zbunjenog te se rodil zamlaten. Slamčica mu
visi na doljnu usnicu a kapa obrnuta na dvanajes sati. Sas štrapće meri vreme.
Talduda, toj
ti je zakon odi prirodu i od boga. Zakon da kvo te kuče zalaje kad se rodiš
laje te dok ne skapeš.
Нема коментара:
Постави коментар